SHARQIY RENESSANSNING BIRINCHI DAVRI (IX-XII ASRLAR) YUZAGA KELISHIDAGI OBYEKTIV VA SUBYEKTIV OMILLAR
##plugins.themes.bootstrap3.article.main##
Annotatsiya
Maqola mualliflari O’rta Osiyolik mutaffakirlarning jahonda insoniyat madaniyati rivojiga qo’shgan hissasini tadqiq qilganlar. Fan, adabiyot. San’at va falsafaning o’rta asrlarda Sharqdagi rivojlanishi, insoniyat taraqqiyoti muhim bo’g’ini bo’lgan. Bu jarayon Yevropa Renessansining buyuk namoyondalari tomonidan erishgan yutuqlari bilan hamohangdir. Sharq Uygonish davrining o’ziga xos xususiyati shundaki, bu tarixiy davrning katta qismini qamrab olgan va Markaziy Osiyo hududiga yoyilgan, hamda Yevropa mamlakatlariga nisbatan ilgari boshlangan. Sharqiy Renessans vakillari tomonidan qo’lga kiritilgan yutuqlar keyinchalik jahon mamlakatlaridagi fan vakillari tomonidan o’rganilgan va ushbu ilmiy natijalar asosida turli fanlarda yangi ixtirolar ochilgan.
##plugins.themes.bootstrap3.article.details##
Tsya robota litsenzuetsya vydpovídno do Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 xalqaro litsenziyasi.
Foydalaniladigan adabiyotlar
Гумилев Л.Н. Этногенез и биосфера Земли. –М., Из-во АСТ, 1997 г., - С. 275.
Шавкат Мирзиёев. Труд людей с великими намерениями будет велик, их жизнь будет яркой, а будущее –процветающим. Сочинения, Том 3, Ташкент, Узбекистан, 2019. –208 стр.
Ибрагим Муминов. Роль и место Амира Тимура в истории Средней Азии. Монография. Ташкент,Узбекистан. 1968.
Хайруллаев М.М. Фараби. Эпоха и учение. Монография. Ташкент, Узбекистан. 1974.- 352 стр.
Джумабаев Ю.Д.Из истории этической мысли в Средней Азии (с древнейших времен до XIV в.) Монография.Ташкент : Фан, 1975. - 95 с..
Карим Т. «По следам «Авесты». Ташкент, 2007 г. -120 стр..
Сулейманова Ф. «Восток и Запад». - Ташкент, 1997 г. - С. 210
Мец А. Мусульманский Ренессанс. Монография. Москва, Наука, Восточная литература, 1973. - 473 с.
Абдухалимов Б.А., “Харезмская академия Маъмуна”. Монография. Ташкент, Наука. 2006 г.-340 стр.
Анкетиль-Дюперрон. https://ru.wikisource.org/wiki/
Ницше. Так говорил Заратустра / перевод Д. Борзаковского, под ред. Арс. Введенского и Васильева. – Москва, Издание М. В. Клюкина, 1900. - Т. I. - Собрание сочинений.
Гумилев Л.Н. Этногенез и биосфера Земли. –Москва, Из-во АСТ, 1997 г., - С. 275.
Карим Т. «По следам «Авесты». Ташкент, 2007 г. – С. 15.
Сулейманова Ф. «Восток и Запад». - Ташкент, 1997 г. - С. 210.
Рассуждение Второго Учителя аль-Фараби о значениях [слова] интеллект. В: аль-Фараби. Философские трактаты. Алма-Ата: Наука; 1970. С. 17–38.
Ибрагим Т. К., Ефремова Н. В. Мусульманская религиозная философия: Фалсафа. Казань: Казанский университет; 2014.
Гумилев Л.Н. Этногенез и биосфера Земли. –Москва, Издательство АСТ, 1997 г., - С. 275.
.Гумилёв Л. «Этногенез и биосфера Земли». – Москва, Издательство АСТ, 1997 г., - С. 275.
Гумилёв Л. «Этногенез и биосфера Земли». – Москва, Издательство АСТ, 1997 г., - С. 276.