TARIXSHUNOSLIKDA AKADEMIK BO‘RIBOY AHMEDOV HAYOTI VA ILMIY FAOLIYATINI DAVRLASHTIRISH MASALALARI: YANGI TALQINLAR
DOI:
https://doi.org/10.56292/SJFSU/vol31_iss6/a112Kalit so‘zlar:
akademik Bo‘riboy Ahmedov, tarixshunoslik, manbashunoslik, sharqshunoslik, temurshunoslik, ilmiy maktab, davrlashtirish, ilmiy meros, metodologik yondashuv.Annotatsiya
Maqolada mashhur manbashunos va sharqshunos olim, mintaqamizda temurshunoslik sohasining rivojida muhim o‘rin egallagan akademik Bo‘riboy Ahmedovning hayoti va ilmiy faoliyatini o‘rganishga bag‘ishlangan tadqiqotlar tahlil qilinadi. Unda olimning ilmiy faoliyat yo‘nalishlari, ularning shakllanish bosqichlari hamda tarixshunoslikdagi o‘rni aniqlashga harakat qilingan.
Adabiyotlar
1. Ишанов А.И. Книга по истории кочевых узбеков: [о монографии Б.Ахмедова] // Общественные науки в Узбекистане, 1966. – № 11. – С. 41–42; Муҳаммаджанов А. Бебаҳо хазина // “Шарқ юлдузи” адабий-бадиий, илмий, ижтимоий-сиёсий журнали, 1968. – № 99. – Б. 59–62; Солиев Ю. Тарчимон Тазкираи Давлатшох // Комсомоли Точикистон, 1968. – 4 август. – Б. 4; Борисов О.М. Асрларни жонлантирган китоб // “Шарқ юлдузи” адабий-бадиий, илмий, ижтимоий-сиёсий журнали, 1978. – № 8. – Б. 3; Мадрахимов А. Шарқшунос олим // Гулистон, 1986. – № 6. – Б. 4; Али М. Ажойиб ҳодиса // Ёш ленинчи, 1989. – 15 август. – Б. 4; Бабаходжаев М., Юнусходжаева М. Жизнь, посвященная науке // Сельская правда, 1989. – 13 сентябрь. – С. 4; Юсупова Д. О прошлом с пользой для настоящего // Правда Востока, 1989. – 13 сентябрь – С. 2; Зияев Ҳ. Манбашунос // Ўқитувчи газетаси, 1990. – 4 июль. – Б. 4.
2. Норқулов Н. Манбашунослигимиз дарғаси: Ўзбекистонда хизмат кўрсатган фан арбоби, ЎзФА мухбир аъзоси Бўрибой Аҳмедов ҳақида // Ўзбекистон адабиёти ва санъати, 1994. – 30 сентябрь; Самад А. Олимнинг изтироблари ва қувончлари. – Тошкент: Камалак, 1995. – 74 б.; Норматов К. Ўтмиш ва келажак кўзгуси // Ўзбекистон овози, 1999. – 26 август. – Б. 3; Ҳўжамбердиев Т. Қорасувдан чиққан академик // Қорасув тонги, 1999. – 12 август. – Б. 2; Норматов К. Ўтмиш ва келажак кўзгуси (2-қисм) // Маърифат, 2004. – 7 сентябрь. – Б. 4 – 5; Али М. Забардаст олим // Халқ сўзи, 2005. – 30 апрель; Ўша муаллиф. Ўзбекистон Фанлар академияси академиги Бўрибой Аҳмедов // Халқ сўзи, 2005. – 30 апрель; Jo‘rayev S. va boshqalar. Bo‘riboy Ahmedovning “O‘zbekiston tarixi manbalari” asari asosida Amir Temur va temuriylar davriga oid manba va adabiyotlarni o‘rganish // «Zamonaviy dunyoda ilm-fan va texnologiya» nomli ilmiy-amaliy konferensiya materiallari. – Toshkent, 2005. – B. 220–226.; Юсупова Д. Академик Бўрибой Аҳмедов хотирасига // Ўзбекистонда ижтимоий фанлар, 2005. – № 1-2. – Б. 87–89.; Аҳмедов Бўрибой // Ўзбекистон миллий энциклопедияси. – Т. 1. А-Бешбалиқ / таҳрир ҳайъати: М.Аминов. – Тошкент, 2000. – Б. 560.; Академик Бўрибой Аҳмедов: некролог // Халқ сўзи, 2002. – 16 май.
3. Тўраев Ҳ., Ражабов С. Тарих илмининг дарғаси. // International scientific and practical conference “The time of scientific progress”. – Warsaw, 2022. – Б. 98.; Ражабов С.С. Источники по истории Бухары в исследовании академика Б.Ахмедова // Проблемы востоковедения, 2024. – № 1. – С. 39–44.
4. Кулдашев Ш.Т. Некоторые сведения о жизни и творчестве Бурибая Ахмедова. // Славяно-тюркский мир на пространстве большого Алтая: история и современность. Материалы международного экспертного форума. – Барнаул: Издательство Алтайского государственного университета, 2024. – С. 149–155.
5. Самад А., Аҳмад М. Бўрибой Аҳмедов: зиёбахш умр. – Тошкент: Oltin meros press, 2024. – 548 b.
6. Материалы Международного симпозиума, посвященного 100-летию со дня рождения Борыбоя Ахмедова. – Бишкек: Кыргызский нatsiональный университет, 2024. – 159 с.
7. Аҳмедов Б. Ўзбекларнинг келиб чиқиш тарихидан. – Тошкент: ЎзФА нашр., 1962.; O‘sha muallif. Ўзбекларнинг келиб чиқиш тарихидан. – Тошкент, 1963. – 64 б.; O‘sha muallif. Государство кочевых узбеков. – Москва: Наука, 1965. – С. 14.; O‘sha muallif. О роли письменных источников в изучении этногенеза узбекского народа. // Общественные науки в Узбекистане. – 1981. – № 12. – С. 44–50.; O‘sha muallif. Тарихий манбалар тилга кирганда: ўзбек халқининг шаклланишига оид тарихий асарлар. // Шарқ юлдузи. 1981. – № 5. – Б. 234.; O‘sha muallif. Взаимоотношения оседлого населения Мавераннахра с жителями кочевых степей XVI в. // Вопросы советской тюркологии: Материалы IV Всесоюзной тюркологической конференции. 10–12 сентября 1985 г. – Ашхабад, 1985. – С. 145–156.; O‘sha muallif. Значение письменных источников в изучении этнической истории Средней Азии и Казахстана. // Проблемы этногенеза и этнической истории народов Средней Азии и Казахстана. – Ташкент, 1986. – С. 28–29.; O‘sha muallif. Ўзбеклар: уларни келиб чиқиш тарихи. // Мулоқот, 1991. – № 1. – Б. 55–60. Давоми: № 2. – Б. 51–55.; O‘sha muallif. Ўзбек қавмлари. // Сирли олам, 1992. – № 2. – Б. 24–32.; Аҳмедов Б. Ўзбек улуси. – Тошкент: А.Қодирий номидаги халқ мероси, 1992. – 152 б.
8. Юдин В.П. Рецензия на кн.: Б. А. Ахмедов. Государство кочевых узбеков. – Москва, 1965. // Известия АН КазССР. Cерия общественная. – Алма-Ата, 1966. – № 2. – 86 с.
9. Ишанов А.И. Книга по истории государства кочевых узбеков // Общественные науки в Узбекистане. 1966. – № 11. – С. 41-41.
10. Кармышева, Б. Х. Очерки этнической истории южных районов Таджикистана и Узбекистана. – Москва: Наука, 1976. – 162 с.; Эрматов, М. Этногенез и формирование узбекского народа. –Ташкент, 1968. – 124 c.; Аскаров, А.А. Некоторые аспекты изучения этногенеза и этнической истории населения Средней Азии. – Ташкент, 1986. – 47 c.; Его же. Узбеки как народ: как они возникли. // Фан ва турмуш, 1985, № 2–4. – С. 3–14.; Никонов В.А. Узбеки. // В кн.: Система личных имён у народов мира. – Москва: Наука, 1988. – С. 312.; Салимов Х. Население Средней Азии. – Ташкент, 1975. – С. 76–78.; Литвинский Б.А. Этногенез и этническая история народов Средней Азии и Казахстана в древности и средневековье (теоретические аспекты). // Проблемы этногенеза и этнической истории народов Средней Азии и Казахстана. – Вып. I. – Москва, 1990. – C. 25 – 39.; Абдурахмонов Ғ., Шукуров Л. Ўзбек тилининг тарихий грамматикаси. — Тошкент, 1973. – 204 б.
11. Шониёзов К.Ш. Ўзбек халқининг шаклланиш жараёни. – Тошкент: Шарқ, 2001. – 466 б.
12. Асқаров А. Ўзбек халқининг келиб чиқиш тарихи. – Тошкент: Ўзбекистон, 2015. – 697 б.
13. Камолиддин Шамсиддин. “Ўзбек” ва “Ўзбекистон” атамалари ёзма манбаларида. // Мерос. 2020. – № 4 (24). – Б. 62 – 65.
14. Асқаров А., Аҳмедов Б. Ўзбек халқининг келиб чиқиши тарихи. // Ўзбекистон овози. 1994 йил 20-январь.
15. Abirov V. Akademik Boriboy Ahmedov tadqiqotlarida o‘zbek xalqining shakllanish tarixi masalalari. // “XXI asr: fan va ta’lim masalalari” ilmiy elektron jurnali. – 2024. – № 3. – B. 216; Шониёзов К. Ворислик. // Ўзбекистон овози. 1994 йил 7 апрель. – Б. 3.
16. Салахетдинова М.А. К исторической топонимике Балхской области // Палестинский сборник. – Вып. 21 (84). – Ленинград: Наука, 1970. – С. 222–228; Ромодин В.А. Перевод извлечений из «Мунтахаб ат-таварих» Мухаммад Хаким-хана // МИКК. – Вып. 1. – Москва: Наука, 1973. – С. 45–62; Чехович О.Д. Самаркандские документы XV–XVI вв. (о владениях ходжа Ахрара в Средней Азии и Афганистане): факсимиле, критический текст, перевод, введение, примечания и указатели. – Москва: Наука, 1974. – 320 с.; Фролова О.Б. Топонимы Средней Азии в «Словаре стран» Йакута // Письменные памятники и проблемы истории культуры народов Востока: XV годичная научная сессия ЛО ИВ АН СССР. – Ч. I. – Москва: Наука, 1981. – С. 78–85; Акимушкин О.Ф. Хронология правителей восточной части Чагатайского улуса (линия Туглук-Тимур-хана) // Восточный Туркестан и Средняя Азия / под ред. Б. А. Литвинского. – Москва: Наука, 1984. – С. 125–140; Абусеитова М.Х. Казахское ханство во второй половине XVI в. – Алма-Ата: Наука, 1985. – 103 с.
17. Аҳмедов А. Улуғбек: ҳаёти ва фаолияти. – Тошкент: Фан, 1991. – 65 б.; O‘sha muallif. Улуғбек Муҳаммад Тарағай. – Тошкент: Абдулла Қодирий номидаги халқ мероси нашриёт, 1994. – 40 б.; Файзиев Т. Темурий маликалар. – Тошкент: Абдулла Қодирий номидаги халқ мероси нашриёт, 1994. – 39 б.; O‘sha muallif. Темурийлар шажараси. – Тошкент: Хазина, 1995. – 352 б.; Норқулов Н. Темурийлар даври маданияти тарихидан лавҳалар. – Урганч: Хоразм, 1996. – 125 б.; Уватов У. Соҳибқирон араб муаррихлари нигоҳида. – Тошкент: Шарқ, 1997. – 160 б.; Бўриев О. Темурийлар даври ёзма манбаларида Марказий Осиё (Тарихий-географик лавҳалар) – Тошкент: Ўзбекистон, 1997. – 186 б.; Зиё А. Ўзбек давлатчилиги тарихи. Энг қадимги даврдан Россия босқинига қадар. – Т.: Шарқ, 2000. – 162 б.; Абиджонова Д. С. Маверауннахр эпохи правления Амира Темура в англоязычной историографии 60 – 90-х годов ХХ в.: Автореф. дисс. ...канд.ист. наук. – Ташкент, 2001. – 26 с.; Юсупова Д.Ю. Жизнь и труды Хондамира – Ташкент: Фан, 2006. – 423 с.; Усмонов Б. Амир Темур ҳаёти ва давлатчилик фаолиятининг Россия тарихшунослигида ёритилиши (ХVII – XX асрлар): Тарих фан. ном. дисс. ...автореф. – Тошкент: ЎзР ФА ШИ, 2004. – 24 б.; Бўриев О. Соҳибқирон Амир Темур. – Тошкент: Ўзбекистон, 2011. – 235 б.; O‘sha muallif. Россия тарихшунослигида Амир Темур сиймоси. – Тошкент: Фан, 2011. – 128 б.; Шамукарамова Ф. Мирзо Улуғбекнинг ҳаёти ва ижоди XX аср тарихшунослигида. – Tошкент: Yanginashr, 2012. – 256 б.; Файзиев Х. Шоҳруҳ Мирзо ва унинг ташқи сиёсати. – Тошкент: Наврўз, 2016. – 245 б.; История Узбекистана. Эпоха Амира Темура и Темуридов. / Отв. Редакторы Э.В.Ртвеладзе, Д.А.Алимова. – Ташкент: Фан, 2017. – 568 с.; Ўлжаева Ш.М. Амир Темур давлат бошқаруви. – Тошкент: Академнашр, 2017. – 148 б.; O‘sha muallif. Амир Темур дипломатияси. – Тошкент: Ijod Press, 2018. – 156 б.; Бўриев О. Темурийлар даври ёзма манбаларида Марказий Осиё тарихий географияси: Илмий маъруза шаклидаги тарих фанлари доктори(DSc) диссертatsiяси. – Т.: ЎзР ФА ШИ, 2019. – 112 б.; Усмонов Б. Фарғона водийси Амир Темур ва темурийлар даврида – Фарғона: “Фарғона” нашриёти, 2019. – 288 б.; O‘sha muallif. Амир Темур ва темурийлар даврида Фарғона водийсининг сиёсий, иқтисодий ва маданий тарихи: Тарих фан. док (DSc). диссер. ...автореф. – Тошкент: ЎзР ФА ТИ, 2020. – 84 б.; Бегимқулова Л. XV аср бошларида Мовароуннаҳрда ҳокимият учун кураш (кучлар нисбати ва натижалар таҳлили): Тарих фан. фал. док... диссер. – Андижон: Андижон давлат университети, 2021. – 168 б.; Ҳамидова М. Ўзбекистон ҳудудидаги Амир Темур ва Темурийлар даври меъморий ёдгорликлари тарихи: Т.ф.д. ... диссер. – Тошкент: ЎзМУ, 2022. – 320 б.; Маҳмудов Т. Темурийлар даври таълим тизими: Тарих фан. док (DSc)... диссер. – Самарқанд: Самарқанд давлат университети, 2022. – 152 б.; Бузруков М. Темурийлар даври Самарқанд илмий-маънавий муҳитида тасаввуф намояндаларининг тутган ўрни: Тарих фан. фал. док. диссер. ...автореф. – Самарқанд: Самарқанд давлат университети, 2022. –53 б.; Aҳмедов С. Абдураззоқ Самарқандийнинг “Матлаи саъдайн ва мажмаи баҳрайн” асаридаги темурийлар даври ижтимоий-сиёсий ва маданий жараёнлар таҳлили: Тарих фан. фал. док. диссер. ...автореф. – Тошкент: ТошДПУ, 2022. –53 б.; Abdunosirova O. Temuriylar davri madaniy hayotida sulola vakillarining tutgan o‘rni: Tarix fan. fal. dok... disser. – Farg‘ona: Farg‘ona davlat universiteti, 2024. – 143 b.; Israilov N. XV – XVIII asrlar fransuz tarixshunosligida amir temur hayoti va davlatchilik faoliyatining tadqiq etilishi: Tarix fan. fal. dok... disser. – Farg‘ona: Farg‘ona davlat universiteti, 2025. – 169 b.
18. Аҳмедов Б. Темур ва Қамариддин // Аҳмедов Б. Амир Темурни ёд этиб. – Тошкент: Ўзбекистон, 1996. – Б. 335.
19. Тўраев Ҳ. Бухоро хонлигининг XVI – XVII асрлар ижтимоий-сиёсий ва маънавий-маданий ҳаётида Жўйбор хожаларининг тутган ўрни: Тарих фан. док. диссер. ... автореф. – Тошкент: ЎзР ФА ШИ, 2007. – 44 б; Агзамова Г. XVI–XIX асрнинг биринчи ярмида Ўзбекистон шаҳарлари ва шаҳарлар ҳаёти: Тарих фан. док. диссер. – Тошкент, 2000. – 54 б.; Султонова Г. XVI аср иккинчи ярмида Бухоро хонлигининг Қозоқ ва Ёркент хонликлари билан алоқалари: Тарих фан. ном. диссер. – Тошкент, 2005. – 152 б.; Zamonov A. Abdullaxon ikkinchi davrida Buxoro xonligi: ijtimoiy-siyosiy, madaniy hayot va xalqaro aloqalar: Tarix fan. dok. dissir. ...avtoref. – Toshkent: O‘zMU, 2024. – 75 b.; Мирзаев Б. Мовароуннаҳрдаги тарихий жараёнларда шайбоний ҳукмдорларнинг тутган ўрни: Тарих фан. фал. док. диссер. ...автореф. – Қарши, 2022. – 46 б.; Нишонов А. Шайбонийлар ҳукмронлиги даврида Фарғона водийсидаги сиёсий жараёнлар. Тарих фан. фал. док. диссер. ...автореф. – Фарғона, 2022. – 50 б.; Ражабов С.С. Источники по истории Бухары в исследовании академика Б.Ахмедова // Проблемы востоковедения, 2024. – № 1. – С. 39–44.; Эргашев Ж. Академик Бўрибой Аҳмедов тадқиқотларида Шайбонийлар даври манбашунослиги. // Бўрибой Аҳмедов: зиёбахш умр. – Тошкент: Oltin meros press, 2024. – Б. 229-242.
20. Абусеитова М.Х. Казахстан и Центральная Азия в ХV-ХVII веках: История, политика, дипломатия. – Алма-Ата: Дайк Пресс, 2000. – 268 с.; Турсунова Г.Н. Основные этапы деятельности Амира Темура (1360 – 1405 гг.): автореф. диссер. на соискание учен. степени канд. ист. наук. – Худжанд, 2006. – 22 с.; Саидов А. Политическое и социально-экономическое положение Бухарского ханства в XVII – первой половине XVIII вв. Диссер. док. истор. наук. – Душанбе, 2007. – 50 с.; Камол Х. История вторжения кочевых племен Дашт-и Кипчака в Мавераннахр и Хорасан (XVI в.). – Душанбе, 2012. – 408 с.; Welsford T. The Toqay-Temurid Takeover of Greater Ma Wara al-Nahr, 1598–1605. – Leiden – Boston, 2013. – 388 p.; Хосейниширази С.С. Военно-политические отношения Мавераннахра и Ирана в XVI в. Диссер. канд. истор. наук. – Душанбе, 2014. – 155 с.; Саидов Ф. Историко-географические сведения Махмуда ибн Вали о Мавераннахре и Хорасане конца XVI – первой половины XVII вв. Диссер. канд. истор. наук. – Душанбе, 2022. – 27 с.; Умаров А.К., Ходжаев М.П. дипломатические отношения Тимуридского двора с династии Мин. // Вестник педагогического университета. – Душанбе: ТГПУ, 2023. – С. 229 – 235.
Yuklab olishlar
Nashr etilgan
Son
Bo‘lim
Litsenziya
Mualliflik huquqi (c) 2025 Scientific journal of the Fergana State University

Ushbu ish Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 Xalqaro litsenziyasi ostida litsenziyalangan.
Qanday iqtibos keltirish
Xuddi shu muallif (lar) ning eng ko'p o'qilgan maqolalari
- Rahmonberdiyev Feruz Mahmudjon o‘g‘li, XX ASR 20 – 50-YILLARIDAGI IJTIMOIY-IQTISODIY MUAMMOLARINING B.AHMEDOV HAYOTIDA AKS ETISHI , Scientific journal of the Fergana State University: № 6 (2025): FarDU. Ilmiy xabarlar jurnali (Ijtimoiy gumanitar fanlar)