logo
O‘zbekcha

ПРОБЛЕМЫ ПЕРИОДИЗAЦИИ ЖИЗНИ И НАУЧНОЙ ДЕЯТЕЛЬНОСТИ АКАДЕМИКА БУРИБОЯ АХМЕДОВА В ИСТОРИОГРАФИИ: НОВЫЕ ИНТЕРПРЕТAЦИИ

Авторы

  • Feruz Rahmonberdiyev

    Fargʻona davlat universiteti

DOI:

https://doi.org/10.56292/SJFSU/vol31_iss6/a112

Ключевые слова:

академик Бурибой Ахмедов, историография, источниковедение, востоковедение, темуридоведение, научная школа, периодизatsiя, научное наследие, методологический подход.

Аннотация

В статье анализируются исследования, посвящённые жизни и научной деятельности известного источниковеда и востоковеда, академика Бурибоя Ахмедова, сыгравшего значительную роль в развитии темуридоведения в регионе. В работе предпринята попытка определить основные направления и этапы научной деятельности учёного, а также его место в историографии.

Биография автора

  • Feruz Rahmonberdiyev, Fargʻona davlat universiteti

    Farg‘ona davlat universiteti Mustaqil tadqiqotchi

Библиографические ссылки

1. Ишанов А.И. Книга по истории кочевых узбеков: [о монографии Б.Ахмедова] // Общественные науки в Узбекистане, 1966. – № 11. – С. 41–42; Муҳаммаджанов А. Бебаҳо хазина // “Шарқ юлдузи” адабий-бадиий, илмий, ижтимоий-сиёсий журнали, 1968. – № 99. – Б. 59–62; Солиев Ю. Тарчимон Тазкираи Давлатшох // Комсомоли Точикистон, 1968. – 4 август. – Б. 4; Борисов О.М. Асрларни жонлантирган китоб // “Шарқ юлдузи” адабий-бадиий, илмий, ижтимоий-сиёсий журнали, 1978. – № 8. – Б. 3; Мадрахимов А. Шарқшунос олим // Гулистон, 1986. – № 6. – Б. 4; Али М. Ажойиб ҳодиса // Ёш ленинчи, 1989. – 15 август. – Б. 4; Бабаходжаев М., Юнусходжаева М. Жизнь, посвященная науке // Сельская правда, 1989. – 13 сентябрь. – С. 4; Юсупова Д. О прошлом с пользой для настоящего // Правда Востока, 1989. – 13 сентябрь – С. 2; Зияев Ҳ. Манбашунос // Ўқитувчи газетаси, 1990. – 4 июль. – Б. 4.

2. Норқулов Н. Манбашунослигимиз дарғаси: Ўзбекистонда хизмат кўрсатган фан арбоби, ЎзФА мухбир аъзоси Бўрибой Аҳмедов ҳақида // Ўзбекистон адабиёти ва санъати, 1994. – 30 сентябрь; Самад А. Олимнинг изтироблари ва қувончлари. – Тошкент: Камалак, 1995. – 74 б.; Норматов К. Ўтмиш ва келажак кўзгуси // Ўзбекистон овози, 1999. – 26 август. – Б. 3; Ҳўжамбердиев Т. Қорасувдан чиққан академик // Қорасув тонги, 1999. – 12 август. – Б. 2; Норматов К. Ўтмиш ва келажак кўзгуси (2-қисм) // Маърифат, 2004. – 7 сентябрь. – Б. 4 – 5; Али М. Забардаст олим // Халқ сўзи, 2005. – 30 апрель; Ўша муаллиф. Ўзбекистон Фанлар академияси академиги Бўрибой Аҳмедов // Халқ сўзи, 2005. – 30 апрель; Jo‘rayev S. va boshqalar. Bo‘riboy Ahmedovning “O‘zbekiston tarixi manbalari” asari asosida Amir Temur va temuriylar davriga oid manba va adabiyotlarni o‘rganish // «Zamonaviy dunyoda ilm-fan va texnologiya» nomli ilmiy-amaliy konferensiya materiallari. – Toshkent, 2005. – B. 220–226.; Юсупова Д. Академик Бўрибой Аҳмедов хотирасига // Ўзбекистонда ижтимоий фанлар, 2005. – № 1-2. – Б. 87–89.; Аҳмедов Бўрибой // Ўзбекистон миллий энциклопедияси. – Т. 1. А-Бешбалиқ / таҳрир ҳайъати: М.Аминов. – Тошкент, 2000. – Б. 560.; Академик Бўрибой Аҳмедов: некролог // Халқ сўзи, 2002. – 16 май.

3. Тўраев Ҳ., Ражабов С. Тарих илмининг дарғаси. // International scientific and practical conference “The time of scientific progress”. – Warsaw, 2022. – Б. 98.; Ражабов С.С. Источники по истории Бухары в исследовании академика Б.Ахмедова // Проблемы востоковедения, 2024. – № 1. – С. 39–44.

4. Кулдашев Ш.Т. Некоторые сведения о жизни и творчестве Бурибая Ахмедова. // Славяно-тюркский мир на пространстве большого Алтая: история и современность. Материалы международного экспертного форума. – Барнаул: Издательство Алтайского государственного университета, 2024. – С. 149–155.

5. Самад А., Аҳмад М. Бўрибой Аҳмедов: зиёбахш умр. – Тошкент: Oltin meros press, 2024. – 548 b.

6. Материалы Международного симпозиума, посвященного 100-летию со дня рождения Борыбоя Ахмедова. – Бишкек: Кыргызский нatsiональный университет, 2024. – 159 с.

7. Аҳмедов Б. Ўзбекларнинг келиб чиқиш тарихидан. – Тошкент: ЎзФА нашр., 1962.; O‘sha muallif. Ўзбекларнинг келиб чиқиш тарихидан. – Тошкент, 1963. – 64 б.; O‘sha muallif. Государство кочевых узбеков. – Москва: Наука, 1965. – С. 14.; O‘sha muallif. О роли письменных источников в изучении этногенеза узбекского народа. // Общественные науки в Узбекистане. – 1981. – № 12. – С. 44–50.; O‘sha muallif. Тарихий манбалар тилга кирганда: ўзбек халқининг шаклланишига оид тарихий асарлар. // Шарқ юлдузи. 1981. – № 5. – Б. 234.; O‘sha muallif. Взаимоотношения оседлого населения Мавераннахра с жителями кочевых степей XVI в. // Вопросы советской тюркологии: Материалы IV Всесоюзной тюркологической конференции. 10–12 сентября 1985 г. – Ашхабад, 1985. – С. 145–156.; O‘sha muallif. Значение письменных источников в изучении этнической истории Средней Азии и Казахстана. // Проблемы этногенеза и этнической истории народов Средней Азии и Казахстана. – Ташкент, 1986. – С. 28–29.; O‘sha muallif. Ўзбеклар: уларни келиб чиқиш тарихи. // Мулоқот, 1991. – № 1. – Б. 55–60. Давоми: № 2. – Б. 51–55.; O‘sha muallif. Ўзбек қавмлари. // Сирли олам, 1992. – № 2. – Б. 24–32.; Аҳмедов Б. Ўзбек улуси. – Тошкент: А.Қодирий номидаги халқ мероси, 1992. – 152 б.

8. Юдин В.П. Рецензия на кн.: Б. А. Ахмедов. Государство кочевых узбеков. – Москва, 1965. // Известия АН КазССР. Cерия общественная. – Алма-Ата, 1966. – № 2. – 86 с.

9. Ишанов А.И. Книга по истории государства кочевых узбеков // Общественные науки в Узбекистане. 1966. – № 11. – С. 41-41.

10. Кармышева, Б. Х. Очерки этнической истории южных районов Таджикистана и Узбекистана. – Москва: Наука, 1976. – 162 с.; Эрматов, М. Этногенез и формирование узбекского народа. –Ташкент, 1968. – 124 c.; Аскаров, А.А. Некоторые аспекты изучения этногенеза и этнической истории населения Средней Азии. – Ташкент, 1986. – 47 c.; Его же. Узбеки как народ: как они возникли. // Фан ва турмуш, 1985, № 2–4. – С. 3–14.; Никонов В.А. Узбеки. // В кн.: Система личных имён у народов мира. – Москва: Наука, 1988. – С. 312.; Салимов Х. Население Средней Азии. – Ташкент, 1975. – С. 76–78.; Литвинский Б.А. Этногенез и этническая история народов Средней Азии и Казахстана в древности и средневековье (теоретические аспекты). // Проблемы этногенеза и этнической истории народов Средней Азии и Казахстана. – Вып. I. – Москва, 1990. – C. 25 – 39.; Абдурахмонов Ғ., Шукуров Л. Ўзбек тилининг тарихий грамматикаси. — Тошкент, 1973. – 204 б.

11. Шониёзов К.Ш. Ўзбек халқининг шаклланиш жараёни. – Тошкент: Шарқ, 2001. – 466 б.

12. Асқаров А. Ўзбек халқининг келиб чиқиш тарихи. – Тошкент: Ўзбекистон, 2015. – 697 б.

13. Камолиддин Шамсиддин. “Ўзбек” ва “Ўзбекистон” атамалари ёзма манбаларида. // Мерос. 2020. – № 4 (24). – Б. 62 – 65.

14. Асқаров А., Аҳмедов Б. Ўзбек халқининг келиб чиқиши тарихи. // Ўзбекистон овози. 1994 йил 20-январь.

15. Abirov V. Akademik Boriboy Ahmedov tadqiqotlarida o‘zbek xalqining shakllanish tarixi masalalari. // “XXI asr: fan va ta’lim masalalari” ilmiy elektron jurnali. – 2024. – № 3. – B. 216; Шониёзов К. Ворислик. // Ўзбекистон овози. 1994 йил 7 апрель. – Б. 3.

16. Салахетдинова М.А. К исторической топонимике Балхской области // Палестинский сборник. – Вып. 21 (84). – Ленинград: Наука, 1970. – С. 222–228; Ромодин В.А. Перевод извлечений из «Мунтахаб ат-таварих» Мухаммад Хаким-хана // МИКК. – Вып. 1. – Москва: Наука, 1973. – С. 45–62; Чехович О.Д. Самаркандские документы XV–XVI вв. (о владениях ходжа Ахрара в Средней Азии и Афганистане): факсимиле, критический текст, перевод, введение, примечания и указатели. – Москва: Наука, 1974. – 320 с.; Фролова О.Б. Топонимы Средней Азии в «Словаре стран» Йакута // Письменные памятники и проблемы истории культуры народов Востока: XV годичная научная сессия ЛО ИВ АН СССР. – Ч. I. – Москва: Наука, 1981. – С. 78–85; Акимушкин О.Ф. Хронология правителей восточной части Чагатайского улуса (линия Туглук-Тимур-хана) // Восточный Туркестан и Средняя Азия / под ред. Б. А. Литвинского. – Москва: Наука, 1984. – С. 125–140; Абусеитова М.Х. Казахское ханство во второй половине XVI в. – Алма-Ата: Наука, 1985. – 103 с.

17. Аҳмедов А. Улуғбек: ҳаёти ва фаолияти. – Тошкент: Фан, 1991. – 65 б.; O‘sha muallif. Улуғбек Муҳаммад Тарағай. – Тошкент: Абдулла Қодирий номидаги халқ мероси нашриёт, 1994. – 40 б.; Файзиев Т. Темурий маликалар. – Тошкент: Абдулла Қодирий номидаги халқ мероси нашриёт, 1994. – 39 б.; O‘sha muallif. Темурийлар шажараси. – Тошкент: Хазина, 1995. – 352 б.; Норқулов Н. Темурийлар даври маданияти тарихидан лавҳалар. – Урганч: Хоразм, 1996. – 125 б.; Уватов У. Соҳибқирон араб муаррихлари нигоҳида. – Тошкент: Шарқ, 1997. – 160 б.; Бўриев О. Темурийлар даври ёзма манбаларида Марказий Осиё (Тарихий-географик лавҳалар) – Тошкент: Ўзбекистон, 1997. – 186 б.; Зиё А. Ўзбек давлатчилиги тарихи. Энг қадимги даврдан Россия босқинига қадар. – Т.: Шарқ, 2000. – 162 б.; Абиджонова Д. С. Маверауннахр эпохи правления Амира Темура в англоязычной историографии 60 – 90-х годов ХХ в.: Автореф. дисс. ...канд.ист. наук. – Ташкент, 2001. – 26 с.; Юсупова Д.Ю. Жизнь и труды Хондамира – Ташкент: Фан, 2006. – 423 с.; Усмонов Б. Амир Темур ҳаёти ва давлатчилик фаолиятининг Россия тарихшунослигида ёритилиши (ХVII – XX асрлар): Тарих фан. ном. дисс. ...автореф. – Тошкент: ЎзР ФА ШИ, 2004. – 24 б.; Бўриев О. Соҳибқирон Амир Темур. – Тошкент: Ўзбекистон, 2011. – 235 б.; O‘sha muallif. Россия тарихшунослигида Амир Темур сиймоси. – Тошкент: Фан, 2011. – 128 б.; Шамукарамова Ф. Мирзо Улуғбекнинг ҳаёти ва ижоди XX аср тарихшунослигида. – Tошкент: Yanginashr, 2012. – 256 б.; Файзиев Х. Шоҳруҳ Мирзо ва унинг ташқи сиёсати. – Тошкент: Наврўз, 2016. – 245 б.; История Узбекистана. Эпоха Амира Темура и Темуридов. / Отв. Редакторы Э.В.Ртвеладзе, Д.А.Алимова. – Ташкент: Фан, 2017. – 568 с.; Ўлжаева Ш.М. Амир Темур давлат бошқаруви. – Тошкент: Академнашр, 2017. – 148 б.; O‘sha muallif. Амир Темур дипломатияси. – Тошкент: Ijod Press, 2018. – 156 б.; Бўриев О. Темурийлар даври ёзма манбаларида Марказий Осиё тарихий географияси: Илмий маъруза шаклидаги тарих фанлари доктори(DSc) диссертatsiяси. – Т.: ЎзР ФА ШИ, 2019. – 112 б.; Усмонов Б. Фарғона водийси Амир Темур ва темурийлар даврида – Фарғона: “Фарғона” нашриёти, 2019. – 288 б.; O‘sha muallif. Амир Темур ва темурийлар даврида Фарғона водийсининг сиёсий, иқтисодий ва маданий тарихи: Тарих фан. док (DSc). диссер. ...автореф. – Тошкент: ЎзР ФА ТИ, 2020. – 84 б.; Бегимқулова Л. XV аср бошларида Мовароуннаҳрда ҳокимият учун кураш (кучлар нисбати ва натижалар таҳлили): Тарих фан. фал. док... диссер. – Андижон: Андижон давлат университети, 2021. – 168 б.; Ҳамидова М. Ўзбекистон ҳудудидаги Амир Темур ва Темурийлар даври меъморий ёдгорликлари тарихи: Т.ф.д. ... диссер. – Тошкент: ЎзМУ, 2022. – 320 б.; Маҳмудов Т. Темурийлар даври таълим тизими: Тарих фан. док (DSc)... диссер. – Самарқанд: Самарқанд давлат университети, 2022. – 152 б.; Бузруков М. Темурийлар даври Самарқанд илмий-маънавий муҳитида тасаввуф намояндаларининг тутган ўрни: Тарих фан. фал. док. диссер. ...автореф. – Самарқанд: Самарқанд давлат университети, 2022. –53 б.; Aҳмедов С. Абдураззоқ Самарқандийнинг “Матлаи саъдайн ва мажмаи баҳрайн” асаридаги темурийлар даври ижтимоий-сиёсий ва маданий жараёнлар таҳлили: Тарих фан. фал. док. диссер. ...автореф. – Тошкент: ТошДПУ, 2022. –53 б.; Abdunosirova O. Temuriylar davri madaniy hayotida sulola vakillarining tutgan o‘rni: Tarix fan. fal. dok... disser. – Farg‘ona: Farg‘ona davlat universiteti, 2024. – 143 b.; Israilov N. XV – XVIII asrlar fransuz tarixshunosligida amir temur hayoti va davlatchilik faoliyatining tadqiq etilishi: Tarix fan. fal. dok... disser. – Farg‘ona: Farg‘ona davlat universiteti, 2025. – 169 b.

18. Аҳмедов Б. Темур ва Қамариддин // Аҳмедов Б. Амир Темурни ёд этиб. – Тошкент: Ўзбекистон, 1996. – Б. 335.

19. Тўраев Ҳ. Бухоро хонлигининг XVI – XVII асрлар ижтимоий-сиёсий ва маънавий-маданий ҳаётида Жўйбор хожаларининг тутган ўрни: Тарих фан. док. диссер. ... автореф. – Тошкент: ЎзР ФА ШИ, 2007. – 44 б; Агзамова Г. XVI–XIX асрнинг биринчи ярмида Ўзбекистон шаҳарлари ва шаҳарлар ҳаёти: Тарих фан. док. диссер. – Тошкент, 2000. – 54 б.; Султонова Г. XVI аср иккинчи ярмида Бухоро хонлигининг Қозоқ ва Ёркент хонликлари билан алоқалари: Тарих фан. ном. диссер. – Тошкент, 2005. – 152 б.; Zamonov A. Abdullaxon ikkinchi davrida Buxoro xonligi: ijtimoiy-siyosiy, madaniy hayot va xalqaro aloqalar: Tarix fan. dok. dissir. ...avtoref. – Toshkent: O‘zMU, 2024. – 75 b.; Мирзаев Б. Мовароуннаҳрдаги тарихий жараёнларда шайбоний ҳукмдорларнинг тутган ўрни: Тарих фан. фал. док. диссер. ...автореф. – Қарши, 2022. – 46 б.; Нишонов А. Шайбонийлар ҳукмронлиги даврида Фарғона водийсидаги сиёсий жараёнлар. Тарих фан. фал. док. диссер. ...автореф. – Фарғона, 2022. – 50 б.; Ражабов С.С. Источники по истории Бухары в исследовании академика Б.Ахмедова // Проблемы востоковедения, 2024. – № 1. – С. 39–44.; Эргашев Ж. Академик Бўрибой Аҳмедов тадқиқотларида Шайбонийлар даври манбашунослиги. // Бўрибой Аҳмедов: зиёбахш умр. – Тошкент: Oltin meros press, 2024. – Б. 229-242.

20. Абусеитова М.Х. Казахстан и Центральная Азия в ХV-ХVII веках: История, политика, дипломатия. – Алма-Ата: Дайк Пресс, 2000. – 268 с.; Турсунова Г.Н. Основные этапы деятельности Амира Темура (1360 – 1405 гг.): автореф. диссер. на соискание учен. степени канд. ист. наук. – Худжанд, 2006. – 22 с.; Саидов А. Политическое и социально-экономическое положение Бухарского ханства в XVII – первой половине XVIII вв. Диссер. док. истор. наук. – Душанбе, 2007. – 50 с.; Камол Х. История вторжения кочевых племен Дашт-и Кипчака в Мавераннахр и Хорасан (XVI в.). – Душанбе, 2012. – 408 с.; Welsford T. The Toqay-Temurid Takeover of Greater Ma Wara al-Nahr, 1598–1605. – Leiden – Boston, 2013. – 388 p.; Хосейниширази С.С. Военно-политические отношения Мавераннахра и Ирана в XVI в. Диссер. канд. истор. наук. – Душанбе, 2014. – 155 с.; Саидов Ф. Историко-географические сведения Махмуда ибн Вали о Мавераннахре и Хорасане конца XVI – первой половины XVII вв. Диссер. канд. истор. наук. – Душанбе, 2022. – 27 с.; Умаров А.К., Ходжаев М.П. дипломатические отношения Тимуридского двора с династии Мин. // Вестник педагогического университета. – Душанбе: ТГПУ, 2023. – С. 229 – 235.

Опубликован

2026-02-04

Как цитировать

ПРОБЛЕМЫ ПЕРИОДИЗAЦИИ ЖИЗНИ И НАУЧНОЙ ДЕЯТЕЛЬНОСТИ АКАДЕМИКА БУРИБОЯ АХМЕДОВА В ИСТОРИОГРАФИИ: НОВЫЕ ИНТЕРПРЕТAЦИИ. (2026). Научный вестник Ферганский государственный университета, 31(6), 112. https://doi.org/10.56292/SJFSU/vol31_iss6/a112