XIX-XX АСР БОШИ ТАРИХИЙ МАНБАЛАРИДА ЎЗБЕКИСТОН ҲУДУДИДАГИ СУВ ҲАВЗАЛАРИГА ОИД МАЪЛУМОТЛАР
Kalit so‘zlar:
Орол денгизи, Амударё, Сирдарё, Зарафшон, Қашқадарё, Чирчиқ, Ўзбой, “Амударё масаласи”, суғориш.Annotatsiya
Мақолада XIX ‒ XX аср боши хорижий тарихий манбаларида ҳозирги Ўзбекистон ҳудудида жойлашган асосий сув ҳавзалар – Орол денгизи, Амударё, Сирдарё, Зарафшон, Қашқадарё, Чирчиқ дарёлари ҳақидаги маълумот ва қарашлар таҳлил қилинган. Ушбу сув ҳавзаларига хорижликларнинг қизиқишини белгилаб берган сабаблар очиб берилган.
Adabiyotlar
De Goeje M.J. Das alte bett des Oxus Amu-Darja. – Leiden, E.J.Brill, 1875.
Humboldt Alexander von. Asie centrale: recherches sur les chaines des montagnes et la climatologie comparée. - Paris: Gide, 1843.
Hugues Luigi. II lago di Aral. // «Туркестанский сборник». Том 197. – 1874.
Аленицын В.Д. Аму-дарья // Живописная Россия. Т.Х. Средняя Азия. – Санкт-Петербург, 1889.
Бартольд В. Сведения об Аральском море и низовьях Амударьи с древнейших времен до XVII века. Соч. Т.3. – Москва: Наука, 1965.
В странах Средней Азии. Путевые впечатления Генриха Мозера 1882-1883 гг. // Русская старина. Год 19. 1888, №3.
Зияева Д. Орол денгизини тадқиқ этиш бўйича экспедициялар фаолияти / Ўзбекистон ҳудудида табиий фанлар йўналишидаги илмий тадқиқот ва экспедициялар (XIX – ХХ аср бошлари). – Тошкент: Академнашр, 2019.
Камолиддин Ш. Ўрта Осиёнинг қадимги туркий жой номлари. – Мозийдан садо. – 2006. – №2.
Каульбарс А.В. Низовья Аму-Дарьи, описанные по собственным исследованиям в 1873 г. – Санкт-Петербург, 1881.
Коншин А. М. Сарыкамышский озерный бассейн и Западный Узбой. (В кн. Изв. ИРГО. Т. 21.) – СПб., 1886. – С. 202-218.
Костенко Л. Туркестанский край. Опыт военно-статистического обозрения Туркестанского военного округа. – СПб., 1880.
Логофет Д.Н. Бухарское ханство под русским протекторатом. Том 1. – Санкт-Петербург, 1911.
Лохтин В. Река Аму и ее древнее соединение с Каспийском морем. – СПб., 1879.
Маев Н.А. Топографический очерк. Материалы для статистики Туркестанского края. – Санкт-Петербург, 1872.
Мейендорф Е.К. Путешествие из Оренбурга в Бухару. – М.: Наука, 1975.
Остроумов Н. География Туркестанского края. – Санкт-Петербург, 1886.
Пропуск воды р. Аму-Дарьи по строму ея руслу в Каспийское море и образование непрерывного водного пути от границ Афганистана до Петербурга. – Санкт-Петербург, 1893.
Раззоқов А. Сув ва ҳаёт. – Т.: Меҳнат, 1991.
Расулова Д. Француз тадқиқотчиларининг илмий экспедициялари / Ўзбекистон ҳудудида табиий фанлар йўналишидаги илмий тадқиқот ва экспедициялар (XIX – ХХ аср бошлари). – Т.: Академнашр, 2019.
Романов Н.К. Аму и Узбой. – Самара, 1879.
Скайлер Ю. Туркистон: Россия Туркистони, Қўқон, Бухоро ва Ғулжага саёҳат қайдлари. – Т.: O’zbekiston, 2019.
Стебницкий И.И. Обзор сведений о прежнем течении Амударьи в Каспийское море. – 1876.
Шульц В.Л. Гидрография Средней Азии. – Т.: Издательство САГУ, 1958.
Ўзбекистон Миллий архиви. И-1-фонд, 14-рўйхат, 466-иш, 63-варақ.