ГЛОБАЛЛАШУВ ШАРОИТИДА МАФКУРАВИЙ ТЎҚНАШУВ ВА УНИНГ ОҚИБАТЛАРИ

##plugins.themes.bootstrap3.article.main##

М Тошбекова

Annotatsiya

Мақолада глобаллашувнинг турли мамлакатларга ўтказаётган турлича таъсири, унинг дунё мамлакатларининг иқтисодий, ахборот, маънавий салоҳиятлари ва сиёсатига қандай боғлиқ эканлиги, “глобаллашув” атамасининг илмий-назарий асослари, глобаллашув жараёнларининг хусусиятлари, дунё халқлари ахборот оқимининг тезлашувига таъсир этиш йўллари, унинг мураккаб ҳодиса сифатида дунёнинг мафкуравий манзарасини намойиш этаётганлиги хусусида фикр юритилган.

##plugins.themes.bootstrap3.article.details##

Bo‘lim
Falsafa
muallifning biografiyasi

М Тошбекова, ЎзМУ

ЎзМУ, таянч докторант

Foydalaniladigan adabiyotlar

Дестют де Траси . Основы идеологии. – М.: Академический проект; Альма-Матер, 2013.

Сирота Н.М. Идеологии в современном мире. -2013.

Кокарева Ю. А. Глобализация и национальная безопасность: факторы взаимовлияния // Молодой ученый. 2015. - № 9.

Каримов И.А. Жамиятимиз мафкураси халқни халқ, миллатни миллат қилишга хизмат этсин. –Т.: «Ўзбекистон», 1998.

Ўзбекистон Республикаси Президенти Ш. М. Мирзиёевнинг 2017 йил 15 июнь куни –Тошкент, шаҳрида "Ижтимоий барқарорликни таъминлаш, муқаддас динимизнинг софлигини асраш – давр талаби" мавзусидаги анжуманда сўзлаган нутқи. http://uza.uz/oz/politics/vatanimiz-ta-diri-va-kelazhagi-y-lida-yanada-amzhi-at-b-lib--15-06-2017

Путин В.В.: Заключительное слово на заседании Государственного совета «О государственной поддержке традиционной народной культуры в России» / Совет Безопасности РФ. - http://www.scrf.gov.ru/news/142.html

Туленов Ж., Супов К., Ғафуров З. Истиқлол ва тараққиёт мафкураси: мақсад ва йўналишлари. Тошкент. «Ўзбекистон», 1993.

Одилқориев Х.Т., Раззоқов Д.Х. Сиёсатшунослик. – Т.: “Ўқитувчи”, 2008.

Мамашокиров С., Тоғаев Ш. Эркин ва фаровон ҳаёт қурилишининг ғоявий-мафкуравий масалалари. –Т.: «Маънавият», 2007, 10-бет.

Бердиев Б.О. Ўзбекистонда сиёсий модернизация жараёнларининг ўзига хос хусусиятлари. сиёсий. фан. бўйича фал. док. (PhD) ... дис. автореф. – Т., 2019.

Маматқулов Д.М. Малака ошириш жараёнида умумтаълим мактаб раҳбарларининг мафкуравий компетентлилигини ривожлантириш механизмларини такомиллаштириш. Пед. фан. бўйича фал. док. ... дис. ––Т.: 2018.

Ўзбекистон Миллий Энциклопедияси. –Т.:“Ўзбекистон миллий энциклопедияси” нашр, 2002. №4.

Асмус В.Ф. Античная философия. Москва. “Высшая школа”, 1999.

Berka K. Uber einige Probleme der Interpretation der Aristotelischen Kategorienlehre // Acta antique Akademiae scientiarun Hungaricae. T. VIII. Fasc. 1-2. Budapest, 1960.

Асмус В.Ф. Античная философия. Москва “Высшая школа”, 1999.

Дихотомик (грек. dicha – ва, home – икки қисмга ажратиш) – тушунчани ўзаро зид бўлган иккита тур тушунчага ажратишдан иборат. Қаранг:

“Идеал” - юнонча сўз бўлиб, “андоза”, “намуна”, “норма” деган маъноларни англатади. Қаранг: Идеал. Новейший филосософиский словарь. – Минск, 1999.стр.-252. “Идеал (юн. idea – тимсол, ғоя, тушунча) – орзу-интилишларнинг олий мақсади. Идеал кенг маънода у ёки бу нарса, ҳодисанинг энг яхши, энг қадрли, энг мукаммал ҳолати...” Қаранг: Фалсафа энциклопедик луғат. –Т.: “Ўзбекистон миллий энциклопедияси” нашр, 2010.

Ноидеал (негатив) образлар ифодаловчи категориялар мафкуравий мақсадда белгиланган “андоза”, “намуна” ва “норма”лардан ташқарида бўлган ҳамда уларга қаршилик қилувчи куч образларини ёритади.

“Жараён – муайян вақт оралиғида бўлиб ўтган ҳодисанинг давомийлиги... Табиатда рўй берувчи Ж.лар ва жамиятда рўй берувчи Ж.ларга бўлинади. Ж.лар сифат жиҳатдан фарқланади. Тафаккур Ж.и муайян мантиқий қонуниятларга бўйсунади”. ”. Қаранг: Фалсафа энциклопедик луғат. –Т.: “Ўзбекистон миллий энциклопедияси” нашр. 2010.

Ноидеал (негатив) образлар ифодаловчи категориялар мафкуравий мақсадда белгиланган “андоза”, “намуна” ва “норма”лардан ташқарида бўлган ҳамда уларга қаршилик қилувчи куч образларини ёритади.